Preglasna muzika trese zadimljeni bar u New Jersey-u. Subota je dan kada se studenti opijaju bez posebnog razloga, vrište, skacu i mlataraju po mračnim ćoškovima memljivog kluba. Pitam je za broj telefona a ona me pripito gleda, proučava i procenjuje: “Odakle si?”. Ah, to otužno, pateticno pitanje. Zar je važno? Zašto mi iskreno ne kaže “Ti ne pripadas ovde, drugaciji si od nas, imaš neobican akcenat i tako si čudan”.
“Ja sam iz zemlje ne izlazećeg sunca. Moje su nebo vezali žicom, po mome mozgu crtali seme. Moja domovina je korupcija, moja “Postojebina” je lopovska. Mi lažemo i krademo koga stignemo a najviše sami sebe. Ne smeta nam korov, kultivisemo djubre, bacamo govna u reku i gajimo rupe po putevima. Gleda me poluotvorenih usta, misli da sam skrenuo. Naši lideri su doktorirani kriminalci i svima nam ispiraju glave od kolevke pa do groba. Mi ne čitamo Orvela, mi ga živimo ali toga nismo svesni”. “Eto odakle sam!”.
Studira psihologiju. Ovakav slučaj nije do sada videla: “Interesantno. A zašto ih ne promenite?”. “Dodju još gori”. “Sto onda ne zamenite zemlju?”. “Pa nema bolje”. “A zašto si onda ti došao ovde?”. “Zato sto sam slabic”.
Ispija pice do dna, ustaje i trudi se da ne primetim kako se pijano klati pa se kao njise uz muziku: “Volim sto si iskren”. Pruža mi ceduljicu sa ispisanim brojem telefona. “Da, ali sam sve izmislio, celu priču, samo da bi te odveo u krevet”. “Ma šta pričaš, stvarno, odakle si?”.
Šta će meni tvoje sažaljenje? “Ti i onako ništa ne shvataš”. “Ja ti samo pričam ono sto mislim da želiš da čuješ”.
“Ja sam iz jedne prelepe zemlje pažljivih i časnih ljudi. U mojoj domovini postoje prijatelji koje krasi odanost i vernost. Tamo su ljubav, nežnost i razumevanje. Ja sam u Srbiji srećan”. Sada me gleda zbunjeno. Nije sigurna u šta da veruje, a ja još manje. Kaže da se to u psihologiji zove pocepana ličnost. “Takvi smo mi Srbi, i volimo i mrzimo istovremeno, Čudo prirode”.
“Isti si kao svi muškarce. Ne birate sredstva da osvojite devojku. Lažeš, izmišljaš, Odvratno!”.
Odlazi i ljutito treska vratima za sobom. Gledam moje umorno lice u masnim flekama stakla na sanku: “Stvarno. Odakle sam to ja?”.
Kratke Price by Old Kresoje 
Постави коментар