Kad bi mogao da biram, izabrao bi najbolje. Naravno. Tu nema dileme. Postoji samo jedno malo, sustinsko pitanje: da li ja uopšte odabiram dogadjanja oko sebe ili desavanja sama izabiraju mene?
Nisan birao da budem rodjen. Bez mog znanja dodeljen mi je život. Desilo se da postanem oblik, materija. Sa prvim dahom nametnuti su mi energija, prostor i vreme. Data mi je i duša a da me niko ništa pitao nije. U kasnijim zbivanjima koncipiran mi je karakter, pruženo obrazovanje, kreirana ličnost i stvoren je čovek “po meri”. Bez moje saglasnosti bivam zatočen u drustvene vrednosti, verovanja i vrline. U obliku sebe vajali su mene, ne tražeći moj pristanak niti odobrenje. A onda su rekli: ”Pametno biraj, to je tvoj život”.
Plivam u viru koji me vuče dnu. Vitlam rukama, batrgam nogama i borim se za svaki dah. Ponestaje mi snage, mišići se grce a misli se mute. Tonem.
Ceo život sam radio “kako mi se kaže”, trudio se da ispunim nečija očekivanja, želje i prohteve. Za “Oskara” sam izvodio uloge sina, muža, oca, prijatelja i strucnjaka. Bez pogovora izvršavao sam sva naredjenja, ispunjavao obaveze i trpeo oluje. Nazalost, bio sam svestan da je sloboda izbora obična iluzija ali nisam imao snage da pokidam teške okove poslušnosti. Živeo sam za druge, bas onako kako su me naučili. Nisam ja ništa odlučivao, niti se o bilo čemu pitao. Vaspitanje, norme i okruzenje su me vodili kroz život, vukući za uši. Posrtao sam, padao, ustajao, urlao. Prilagodjavao sam se promenama oko sebe, nije tu bilo nikakvog mog izbora, samo privikavanje, snalaženje i održavanje na površini vode.
A ta voda se odjednom otvorila i vir me snažno uvlači u dubinu smrti. Telo mi je umorno a um iscrpljen. Jasno mi je da je sada izbor moj: plivaj i živi ili prepusti se i umri. U ovom trenutku samo ja imam kontrolu i moć da odaberem. Ja sam krojač sudbine u momentu užasa. Mučim se da udahnem, bol iz grudi širi se telom. Oko mene je tama. Iako na ivici života i smrti, osećam neku čudnu sreću jer po prvi put u životu sve zavisi od mene. Nema ovde ni roditelja ni porodice, ni prijatelja ni drustva ni pravila ni slučaja. Samo ja i moja želja.
Plivam nadcovecnom snagom, svakim atomom svoga bića pokušavam da se domognem vazduha. Ostavljam tamni vir za sobom i budim se u intenzivnoj nezi, na respiratoru, iznemogao ali odlučan. Znam. Izbor pripada meni. Od sada ja biram. Sam i za sebe. Do mene je: I vreme, i mesto, i način, i lice koje poželim
Kratke Price by Old Kresoje 
Постави коментар