Njihovi su tamanili naše, pre nego su njih malo satrali oni treći. Onda su ovi zapadno stručno iskorenili ove severno, dok su oni sa ostrva ležali krvavi i preklani od strane istih tih samo sa susednog ostrva. Za to vreme beli su likvidirali crvene, a ovi sto veruju u onoga su zbrisali sve one koji se mole ovome. Potom smo i mi malčice istrebljivati one četvrte jer su nam ostali dužni od prošlog puta. Kad nam je to dojadilo, dohvatili smo se između sebe, tu i tamo rezali grkljane, sakatili, silovali i po neko oko iskopali. Onda smo godinama obeležavali te herojske dane, umivali našu dečicu, oblacili im čista odela, devojčicama pleli kikice, ucili ih patriotskim pesmicama, vodili ih na stratišta i terali da se klanjaju senima velikana. I oni drugi, treći i cetvrti takodje su obožavali da prave vatromet, urlaju i locu na važne datume, velicajuci klanicu onih vamo i muciliste onih tamo, sve brisuci suze radosnice o krpe obojene nacionalnim bojama. I tako hiljadama godina. Kolektivno, za sve neupucene, to se zove ljudska civilizacija. Za manjinu koja još ume da razmišlja to je čista besmislica, apsolutna obmana i totalna budalastina. Svinjarija (da izvine svinja).
U kantonu Graubunden, usred Švajcarskih Alpa, u prelepom Davosu, i ove godine su se okupili svetski lideri, eminentni ekonomski stručnjaci i drugi uticajni ljudi iz senke. Tu je i mala armija novinara, fotoreportera, vozača, kuvara, konobara, cistaca, pevača i prostitutki koji svi zajedno, zdušno zadovoljavaju sve potrebe naše planetarne elite. U velelepnoj mermernoj sali, uvijenoj u crveni somot i miris novca, odvija se demokratski dijalog između belih košulja, crnih sakoa, šarenih kravata i preozbiljnih lica.
Autoritativnim glasom, na engleskom jeziku, da ga svi dobro razumeju, pocinje djavo “Nisam zadovoljan trendom rasta, siguran sam da možemo unaprediti stanje ako uložimo dodatne napore i obezbedimo bolje uslove poslovanja”. Za reč se javlja zavist “Naša vizija je jasna, mi smo za slobodan protok ljudi….”. U reč mu upada gordost “Mi sa globalnog zapada smatramo sebe liderima budućnosti, naše ekonomije su stabilnije i odrzive”. Pohlepa će na to “Resursi se moraju racionalnije koristiti, mora doći do pravednije raspodele”. Djavo zadovoljno klima glavom, oblizuje usne i poklanja širok osmeh najbližoj kameri. “Tako je! Sejacemo smrt, razdor i podele. Pravicemo najsavremenija oružja da svirepo ubijamo na daljinu, kidamo ljudska tela i gorimo živu decu. Siricemo zarazne bolesti, glad, siromaštvo i drogu. Zagadijivacemo vazduh, vodu i zemlju uvek i svuda. Donećemo mir u svaku kuću jer ćemo ih sve isprazniti, srušiti i spaliti. Živela Gordost, Zavist i Pohlepa!”. Gromoglasno, odgovaraju svi u jedan glas “Živeli!”. Zajedno odlaze na koktel, pa večera, pa kurve pa konferenciju za štampu.
Dron onih sa desna prelece preko guste zelene sume i termovizijskom kamerom traži ljudsko meso dole ulevo ispod stabala. Raketa sisti sa leve strane i raznosi zgradu i porodice negde na desnoj. Sinagoga je srušena, oteti su taoci a rabaj visi iza oltara. Iz pepela džamija viri mala dečija ruka. U vetar prepun tamjana, proteruju i naše ljude i naše grobove dok se mi po ko zna koji put mrzimo i mlatimo izmedju sebe. Pohlepa nas gleda, trlja krvave ruke i ceri se kikotom hijene : “Još, i više i još i više…
Kratke Price by Old Kresoje 
Постави коментар